Badnje jutro. Stari se probudio. Nešto je mumljao po kući u vezi pečenke, čuo sam i mamin glas.Opominje ga da poslije posla ide ravno kod Branka po pečenku. Malo oštrijim glasom podvukla je: "Nemoj Andrija da se opet napiješ ko prošli puta ako je Brana ispek'o pečenku, plati mu i dođi odmah kući. Tuširaj se, obrij se , naspavaj i odmori, a ja ću kad dođem od frizerke da dovršim sarmu i moram još za dva kolača dovršit fil. Molim te Andrija donesi dovoljno soka i piva u kuću, znaš da ćemo dva dana za redom imati punu kuću ljudi, nemoj da ostanem bez pijače. I kao što sam ti rekla, na zadržavaj se kod Brane, dođi makar jednom u godini kući na vrijeme, da i ja jednom idem na polnoćku bez brige i sa trijeznim mužom."

"Malo ti mene, a? Kad si ti išla zbog mene z brigom na polnoćku? A mogla bi bi da probudiš onu "Mrcinu"(stim je mislio na mene), neka ti on pomogne!
Otkad je došao iz Osijeka samo se mrcvari po krevetu, najede se i ode, ja ga ni ne vidim.“ Na to mama odgovori: „I ja bi otišla da sam na njegovom mjestu.“
Njihovu raspravu prekinuo je glas bake Jele. Nisu je niti čuli kad se ušunjala u kuću.

“Čestita vam Badnjica.“ “Čestita ti vjera i duša“ - čuo sam kako mama odgovori i stari je nešto promumljao, ali meni nejasno. Čuo sam da grabi ključeve i jaknu i kako se udaljava i napokon odlazi, ali presječe me kad je naglo otvorio vrata moje sobe.
"Diž' se mrcino! Radiš li ti išta u ovoj kući ljenčugo jedna, ustaj se i pomozi materi.“ Ja sam se pravio da spavam, i da ga ne čujem, tako me i odnio san.

Probudio sam se negdje u podne, mama je bila nervozna, brbljala je ljutito na frizerku: "dugo me je zadržala, bila sam prva a vidi kad sam došla kući."
Probao sam je oraspoložiti uvjeravajući je da ima prelijepu frizuru. Lijepo sam joj pomogao, obavio sam kupovinu pića, pomogao sam joj oko spremanja, skupa smo ukrasili božićno drvce. Sve je bilo spremno onako kao i u većini domova danas.
Jelka okićena, sarma gotova, kolači gotovi, Anđeli, lampice, pa čak i mamina frizura ma sve je blistalo u sjaju Božića. Još je falio stari i pečenka. Bilo je već kasno u podne. Mama je priredila posnu večeru, vidio sam na njoj da je opet neraspoložena, zbunjena i zamišljena, a znao sam dobro i zašto. Igor me nazvao i zamolio da ga odvezem po djevojku. Odvezao sam prijatelja, a doma sam se vratio nakon gotovo tri sata, od siline snijega koji je napadao imali smo veliku gužvu. Iako sam stigao prilično kasno, mama je bila sama kod kuće.
Oko 9 uvečer stari se konačno pojavio s pečenkom .Crvenog lica i krvavih očiju, izmoren, iscrpljen i pijan. „Ja sam ovo znala!“ Mama je počela da viče i histerizira po kući. “Šta se dereš, vidiš da sam tu.“ Zatim je i meni i njoj jako ružno opsovao! Ja i mama više nismo progovarali ni jedne, da ga ne razljutimo još više.

Okupao se, obrijao, počešljao, najeo se i svečano obukao. Krenuli smo na polnoćku. Crkva nam je bila blizu, tako da su svi ljudi iz našega sela išli pješke na polnoćku. Žene su pričale o sarmi, frizurama i kolačima. Muški su se častili rakijicom još prije same mise, te prepričavali zgode i nezgode koje su im se dešavale pekući pečenke. Igor i njegova djevojka su išli zagrljeni izmjenjujući poljupce sve do crkve. Ja sam išao zbunjen, u prazno…razmišljajući u sebi: "Čemu sve ovo"? Bio sam razočaran. Zamislio sam se kako li će proći ova slijedeća dva dana Božića? Mama će služiti goste, prati tanjure, bit će sretna kad dobije pohvalu za dobru sarmu i kolače. Stari se neće trijezniti, jest će i spavati kad bude imao priliku, cijela ova dva dana. Ja ću se pojaviti na ručku jer je običaj da smo skupa, a poslije ću da se zavučem u moju sobu, ili da izađem negdje s ostalom ekipom, a nije ih teško naći po kavanama.
Što će u kući dok im se starci dosađuju. Ionako su trpjeli njihove svađe i nervoze pred ove blagdane! Pa eto da im ne smetamo, nek se ljudi konačno opuste i izdovolje, napiju i oraspolože kad već imaju priliku. Božić je zar ne?

Približna ocjena